On je naime rekao da Džejda Smit koja ima obrijanu glavu zbog problema sa alopecijom izgleda kao Demi Mur u filmu “G. I. Jane”.
“Džejda, volim te, jedva čekam drugi deo filma”, rekao je komičar.
Vil Smit se nasmejao kada je ovo čuo, dok je njegova žena prevrnula očima što je u par sekundi promenilo Vilovo ponašanja pa je od smeha došlo do izlaženja na scenu, udaranja šamara, vraćanja sa scene i zatim povikivanja “Ne stavljaj moju ženu u svoja jebena usta”.
Posle se Vil koji je dobio ovo veče svog prvog Oskara za glavnu ulogu izvinio, plakao, Kris je odbio da ga tuži, sve se nastavilo kako se nastavilo, ali deo srpske javnosti se uspalio, posebno ženski deo koji, čini se, veoma burno reaguje kad se ovako nešto desi u Americi na dodeli Oskara, a kad u Zadruzi in Serbia imamo uživo svakodnevno batinanje što muško žensko, što muško muško zbog žensko, što žensko žensko zbog muško… onda ništa, na to nasilje smo jelte navikli, gde su kokice, aj na kafu. Tuča kod komšija, spusti roletnu, ne tiče te se.
Ali kad glumac, na prestižnoj dodeli Oskara koju prate milioni ošamari voditelja, onda je to vredno svakog sata utrošenog na ubeđivanje da li je trebalo to da uradi.
Deo žena je apsolutno oduševljen. One smatraju da se upravo ovako brani čast svoje žene koju je neko javno, pred milionima uvredio i to na račun bolesti. Za njih je Smit junačina i njegova reakcija iako nasilna je apsolutno opravdana. Žele takvog muža.
S druge strane imamo one koje smatraju da je Smit seljačina i da nikako nije smeo da tako odreaguje, posebno na komičarsku šalu, posebno pred milionima ljudi, posebno što se prvo od srca smejao, pa odreagovao naknadno kad je video ženino kolutanje očima, posebno jer je malo posle toga primio svog prvog Oskara i posebno, kažu upućeniji u njihov brak, jer ga je žena svojevremeno varala sa sinovim drugom 20 godina mlađim i to javno priznala.
Svako brani svoju stranu “krvlju” ko da im je Vil sin rođeni, nisam tako žučnu polemiku odavno čitala, otišlo se sve do robovlasničkog društva i Indijanaca.
A stvar je u tome da ako ne opravdavamo nasilje, onda ga ne opravdavamo. A ako je nasilje okej kada ti neko uvredi ženu neslanom šalom na račun bolesti, onda će neko reći i meni je okej da te udarim jer si se smejao mom psu a on je sve što imam, recimo.
Ono što mi je najviše zasmetalo u komentarisanju jeste kategorizacija bolesti na osnovu koje je okej ili nije okej udariti onoga ko zbija šalu. Pa sam tako pročitala: “Ali to je samo alopecija, nije rak”, pa mene sad zanima da li bi u slučaju šale na račun karcinoma bilo u redu udariti, ali u slučaju alopecije nije u redu, i kako mi znamo šta koga i koliko muči?
Smešno mi je koliko se ložimo da pokažemo svoj stav, a zakopavamo se još dublje.
Da sam ja Vil Smitova supruga obrijane glave zbog alopecije sa kojom se borim ne bih ni malo volela da se neko javno neslano šali na moj račun, ali bih daleko više popizdela da vidim da se moj muž (koji zna kroz šta prolazim zbog opadanja kose) smeje na tu šalu, jer uvek će biti ljudi koji će se sprdati na naš račun, nažalost ne možemo ih zaustaviti, ali ako se moj muž smeje tome, onda me on ne poštuje, koliko god da je šala možda dobra.
Iz tog razloga naknadno udaranje onog ko me je uvredio nije nikakva odbrana moje časti, već vađenje sopstvenih fleka ili ono “izvini draga, nisam tako mislio, nemoj tako da me gledaš, sad ću da ga udarim”. Jebeš to.
Meni lično ne treba muž ni koji se smeje šalama na moj račun, ni onaj koji me se plaši pa će naknadno, nakon što se dobro ismejao, da šamara komičara, smatrajući me toliko glupom da misli da ću da se fasciniram njegovom “odbranom moje časti”.
Poljubiš me nakon glupe šale u ćelavu glavu i to je u redu. Ne želim da budem žrtva.
Zaključak nemam, nisam ni dužna, mogu samo da se krstim i to je sasvim u redu.
Preuzeto sa: luftika.rs
The post Da li je Vil Smit zbog šamaranja komičara ispao seljačina ili muškarčina? appeared first on Lola.